OVAKO JE NEOBRAZOVANA IZBEGLICA POSTALA BOGATIJA OD ČITAVE AMERIKE: Cela porodica se VALJALA U NOVCU, a onda...

Godine 1865, Kornelijus Vanderbilt je bio najbogatiji čovek na svetu, sa neto vrednošću od 75 milijardi dolara u današnjem novcu, piše Stil.

Bio je 26. mart 1883. i krem visokog društva Menhetna je stizao na najraskošniji kostimirani bal u američkoj istoriji. Za posmatrače ovo je bio vrhunski događaj nešto poput današnjeg crvenog tepiha.

Policajci su zadržavali gomilu ispred novoizgrađene rezidencije Vanderbiltovih na Petoj aveniji, dok su kočije vozile oko 1200 gostiju na zabavu koju su novine proglasile neverovatnim.

Domaćica, Alva Vanderbilt, za tu priliku nosila je bisere ruske carice Katarine Velike iz 18. veka. Zabava je bio Alvin veliki pokušaj da svoju porodicu podigne do lestvice visokog njujorškog društva, u kojem su tada dominirale samo porodice plave krvi.

„Alva nije bila zainteresovana za novac“, primetio je Artur T Vanderbilt II u Fortune’s Children, istoriji porodice objavljenoj 1989. „Ona je želela oružje.“

I 12 godina kasnije opremila je svoju prelepu, 18-godišnju ćerku Konsuelo, primoravši je da se uda za 9. vojvodu od Marlboroa, prvog rođaka Vinstona Čerčila. Vojvoda je dobio 2,5 miliona dolara, a Vanderbiltovi su dobili titulu vojvotkinje. Ubrzo se Konsuelo kretala u istim krugovima kao Edvard VII, Kajzer Viljem II i ruski car.

Vanderbiltovi su prešli veoma dug put od Konsuelovog pradede Kornelijusa Vanderbilta, koji je počeo, prevozeći ljude sa Stejten Ajlenda na Menhetn početkom 1800-ih. Na taj način nisu samo stekli jedno od najvećih bogatstava koje je svet ikada video, već su predstavljali ideale američkog sna i oličili glamur pozlaćenog doba.

Rođen 1794. u holandskoj imigrantskoj porodici, Kornelijus Vanderbilt je napustio školu sa 11 godina da bi radio na očevom trajektu u njujorškoj luci. Nije to bio povoljan početak. Ali kako njegov biograf Ti Džej Stajls ističe, mladi Kornelijus je bio „pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu“. Tokom narednih 70 godina, "Commodore" – nadimak koji je kao mladić dobio od drugih brodara – stvorio je prvu veliku američku mega-korporaciju, onu koja će pomoći u oblikovanju ekonomskog razvoja SAD.

1817. Komodor je sreo vlasnika trajektnog biznisa Tomasa Gibonsa, koji ga je zamolio da upravlja njegovim parobrodom između Njujorka i Nju Džersija. Ovo je dovelo Vanderbilta u parobrode - novu tehnologiju. To je takođe proširilo njegove ekonomske horizonte, omogućilo mu društvene kontakte i do 1830. Vanderbilt je vodio sopstvene parobrode od Njujorka do okolnih područja. On je uspeo.

„Vanderbilt je bio izvanredan“, kaže Stajls, koji je dobio Pulicera za svoju biografiju iz 2009. Prvi tajkun: Epski život Kornelija Vanderbilta. „Bio je loše obrazovan, intenzivno takmičarski raspoložen i odlučan da nauči bilo koju veštinu ili znanje potrebno za uspeh.“

Vanderbiltov sledeći veliki proboj došao je 1849. godine, sa kalifornijskom zlatnom groznicom: uključio se u premeštanje ljudi sa istoka na zapad i imao je smelu ideju. „Pokrenuo je pokušaj izgradnje kanala preko Nikaragve“, dodaje Stajls. „Kanal, naravno, nikada nije izgrađen, ali je počeo da kombinuje parobrode i tranzitne operacije preko Nikaragve. To je stvorilo istinsku nacionalnu i međunarodnu ličnost.'

Zatim je došao najveći trenutak u Vanderbiltovoj zadivljujućoj karijeri: početkom 1860-ih, sa 67 godina, prodao je svoje parobrode i kupio put do niza železničkih linija, uključujući centralnu železničku prugu Njujorka. Do 1870. bio je kralj železnica i gradio je novu stanicu na Menhetnu – rođen je Grand Central. Njegova statua danas stoji ispred njega.

Stajls kaže da je sve ovo postigao uz zadivljujuću pažnju na detalje, strateško shvatanje i komercijalnu nemilosrdnost. „Vanderbilt je rekao: „Ako ne bih mogao da vodim parobrod sa svojim konkurentom za 20 odsto manje, jednostavno bih ga napustio“, dodaje Stajls, koji ga poredi sa modernim ličnostima kao što su Ričard Branson, Stiv Džobs i Džef Bezos.

Nakon njegove smrti 1877. godine, Commodore je otišao i ostavio bogatstvo vredno 100 miliona dolara, što je bilo više nego što je američka vlada imala u banci tada i ekvivalentno 1 dolaru na svakih 20 dolara u opticaju. Njegova želja je bila da Vanderbilti stvore dinastiju.

„Držite novac zajedno“, izjavio je. Ali kad su ljudi radili ono što im je rečeno.

Danas, ako tražite Petit Chateau na Petoj aveniji, naći ćete izlaz na Zaru jer je srušen 1926. Rušenje je bilo sudbina koja je zadesila najmanje šest drugih Vanderbiltovih vila izgrađenih na Petoj aveniji između 1880. i 1905. Izuzetak je jedan od takozvanih mermernih blizanaca koje je izgradio Džordž V Vanderbilt, sada dom Versaćeove vodeće prodavnice. Još jedna kuća Džordža V Vanderbilta je preživela - imanje Biltmore sa 250 soba u Severnoj Karolini, izgrađeno 1890-ih. Za koju se veruje da je apsorbovala 4,4 miliona dolara od Džordžovog nasleđa od 5 miliona dolara, imanje je najveća privatna kuća ikada izgrađena u SAD.

Veličina nije sve, naravno. Za čistu, neverovatnu razmetljivost, ne tražite dalje od Mermerne kuće u Njuportu, Roud Ajlend. Završena 1892. godine, izgrađena je za Alvu Vanderbilt kao poklon za 35. rođendan od njenog supruga Vilijama.

Košta 11 miliona dolara (nekoliko stotina miliona u današnjem novcu) i podseća na Belu kuću, osim što je daleko veća. Sa 14.000 kubnih metara mermera, njegovi najvažniji delovi uključuju veliko stepenište od žutog sijenskog mermera, po uzoru na ono iz Petit Trianona (privatno utočište Marije Antoanete), Zlatnu plesnu salu i trpezariju sa kaminom od ružičastog numidijskog mermera inspirisali su onu u Salonu d' Herkul u Versaju.

Još jedna vila Kornelija Vanderbilta II, italijanska palata po imenu The Breakers, završena je 1895. godine, sa 70 soba i površinom od jednog hektara. Danas je, kao i Mermerna kuća, muzej.

Ali čak i dok su trošili novac, Vanderbiltovi su ga i dalje sakupljali. Vilijam Henri Vanderbilt, naslednik Komodora (koji je procenio da je zarađivao 19,73 dolara po minutu) ostavio je bogatstvo u vrednosti od 200 miliona dolara – oko 50 milijardi dolara u današnjim terminima – kada je umro god. 1885. I uprkos potrošnji, sledeći glava porodice, Kornelijus Vanderbilt II, nastavio je da čini da porodično carstvo napreduje, poslušno vodeći posao sa svojim bratom Vilijamom.

Posle ovog trenutka, potomci Kornelija II su se pokazali kao bolji trošači nego zarađivači - a takođe su umirali mladi. Sin Kornelija II i naslednik Alfred Gvin Vanderbilt, poznati trener-trkač, za dlaku je propustio da se ukrca na Titanik, ali je tri godine kasnije pao na Luzitaniju 1915, herojski dajući svoj prsluk za spasavanje putnici dok je brod tonuo iako on nije mogao da pliva; postoji spomenik njemu ispred Dorkinga. Nasledio ga je Redžinald Klejpul Vanderbilt, koji je umro u četrdesetim godinama od zatajenja jetre izazvanog zloupotrebom alkohola.

Ali Vanderbiltov voz još nije udario u zid. Daleko od toga.

U stvari, poslednji Vanderbilt koji je sedeo u odboru Centralne železnice Njujorka bio je Harold Stirling Vanderbilt (trostruki pobednik trke jahti na Kupu Amerike i pronalazač Contract Bridgea), praunuk Komodora. Uzde je preuzeo od svog starijeg brata Vilijama K Vanderbilta II, ludog za motorima, čiji su sin i naslednik poginuli u saobraćajnoj nesreći 1933. Harold je vodio posao sve dok ga neprijateljsko preuzimanje 1954. nije oduzelo iz porodičnih ruku.

„To je jedna od zabluda o Vanderbiltovima“, kaže Majkl Mekger, profesor istorije na Univerzitetu Indijana i autor predstojeće biografije porodice Vanderbilt. „Vanderbiltovi zaista nisu propali u poslu. Propali su kao porodica.’

S druge strane, ponestalo im je dečaka u porodici, a samim tim i naslednika. Takođe, pritisak je počeo da ih pogađa: „Dobar broj Vanderbiltova nije bio baš zadovoljan – posebno muškarci“, dodaje Mekger. „Poteškoća da postanete američki aristokrata je u tome što morate nastaviti da dokazujete da ste aristokratskog kroja i da ste dominantna poslovna figura. Nisu svi bili dorasli tome.’

Zatim su se desili razvodi. I Kornelije II i njegov brat Vilijam su se razveli (Alva je dobila Mermernu kuću). Ali oni su bili pitomi u poređenju sa svojim naslednicima: Kornelijusov unuk, Kornelije Vanderbilt IV, ženio se sedam puta, a njegova prva rođaka, modna dizajnerka i spisateljica Glorija Vanderbilt Kuper – možda najpoznatija po liniji dizajnerskih farmerki – imala je četiri muža, da ne spominjemo njenu "družbu" se sa ljudima poput Marlona Branda, Frenka Sinatre i Roalda Dala. „Ljudi su bili šokirani time“, dodaje McGerr. „Razvod se zvao Vanderbiltova kletva.“

Zaista, Glorija, čiji je sin voditelj CNN-a Anderson Kuper, takođe je bila predmet skandalozne pravne bitke 1934. godine kada se njena tetka po ocu Gertruda borila sa svojom majkom – koja se takođe zvala Glorija – za starateljstvo nad svojom nećakom, koja je već imala devet godina. Slučaj „siromašne male bogate devojke“ dospeo je na naslovne strane širom sveta.

I ne zaboravimo Konsuelo, koja se konačno razvela od vojvode od Marlboroa 1921. (nakon što je obezbedila – kako je rekla – „naslednika i rezervnog“). Ona je tražila od papstva da poništi brak na osnovu prinude.

„Ako ste aristrokrata, vaša porodica bi trebalo da bude bolja od drugih“, kaže Mekger, koji kaže da su zbog toga izgubili status. „Bili su izrazito disfunkcionalni i propali su kao porodica jer su preživeli na ovaj ili onaj način odbacili uobičajenu opsesiju.“

Ukratko, baš kao i železnice kojima su upravljali, ostali su bez pufa.

Dakle, šta je ostalo od njihovog nasleđa?

Komodor je i dalje cijenjen zbog svog poslovnog duha i kao nekoga ko je, prema TJ Stilesu, „pomogao da se stvori konkurentnost kao trajna američka ekonomska vrlina“. Jedna ironija je da dok je oblikovao američki san, on ga je takođe potkopavao: „Pomažući u stvaranju istinski velike poslovne korporacije“, kaže Stajls, „Vanderbilt je stvorio svet u kome bi put koji je formiran za većinu Amerikanaca bio kao nadničar za velike institucije. Ono što je uradio postalo bi teže zbog onoga što je uradio. Njegovi naslednici su, različito, pomogli da se definiše mentalitet „ništa ne uspeva kao višak“ u pozlaćenom dobu – procvat nove američke plutokratije krajem 19. i početkom veka. 20. vek.

U fizičkom smislu, postoji Univerzitet Vanderbilt u Tenesiju, kojem je Commodore 1873. dao milion dolara, a mnogi ga smatraju najvećim pojedinačnim nasleđem porodice. Harold Stirling Vanderbilt ga je dodatno obdario i služio u njegovom odboru 1960-ih. Tu su i kuće, od kojih su mnoge muzeji, i Muzej američke umetnosti Vitni, koji je 1930. godine osnovala umetnica Gertruda Vanderbilt Vitni, ćerka Kornelija II, sa 500 dela iz sopstvene kolekcije.

U maju 2015., ovo se preselilo u mnogo veću kuću vrednu 422 miliona dolara koju je dizajnirao arhitekta londonskog Sharda, Renzo Piano. Nekoliko potomaka Gertrude Vanderbilt Vitni sedi u njegovom odboru, a futuristički novi dom ima zavidan pogled na reku Hadson. Prikladno, jer je tu počela priča o Vanderbiltima.

Bonus video:

(Espreso/ Stil/ Milica Krajnović/ Prenela: T:M.)